Make your own free website on Tripod.com

BioNet Skola / istureno odeljenje

vezivno tkivo
Home
Histologija
zoologija
Biolosko starenje

 
 
 
                                Vezivno tkivo

Vezivno tkivo , kao vrsta tkiva životinja, učestvuje u formiranju i održavanju oblika tela, povezuje i okružuje sve organe i čini njihovu
unutrašnju potpornu mrežu.
 
Osnovu svih raznolikih vezivnih tkiva čine:
*ćelije,
*fibrilarni proteini (vlakna) i
*ekstracelularni matriks (međućelijska supstanca).

Ova tkiva su mezodermalnog porekla i potiču od mezenhimske ćelije (embrionalna ćelija). Za razliku od epitelnih, ćelije vezivnog tkiva
su manje ili više prostorno udaljene jedna od druge i između njih se nalazi velika količina međućelijske supstance. Iako udaljene ove
ćelije se povezuju ili direktno ili preko tkivne tečnosti koja se nalazi između njih.
 

 1 Klasifikacija
 
Vrste vezivnog tkivaKlasifikuju se na:
1. embrionska vezivna tkiva kojima pripadaju:
mezenhimsko vezivno tkivo
sluzno vezivno tkivo
2. adultna vezivna tkiva koja su podeljena na:
a) vezivna tkiva u užem smislu:
neorganizovana vezivna tkiva
organizovana vezivna tkiva
b) potporna vezivna tkiva:
hrskavičavo tkivo
koštano tkivo
v) vezivna tkiva sa posebnim odlikama:
hematopojetička tkiva
krv
masno tkivo
pigmentisano vezivno tkivo
 
1.1 Krv i limfa – tečna vezivna tkiva

Krv i limfa su ne samo jedina tečna vezivna tkiva nego istovremeno i jedina vezivna tkiva koja ne sadrže vlakna. Krv kruži unutar krvnih
sudova.
 
Uloge krvi u organizmu su višestruke mada se mogu grupisati u dve osnovne
*transportna i
*odbrambena.
Transportna uloga krvi ogleda se u sledećem :
prenos kiseonika iz pluća i hranljivih materija (glukoza) iz crevnog sistema do drugih tkiva;
prenos ugljen-dioksida iz svih tkiva do pluća, a proizvode razlaganja azotnih jedinjenja iz tkiva do bubrega;
prenos hormona od mesta njihove sinteze do tkiva/organa na koje deluju.
Krv se sastoji od:
krvne plazme (međućelijski matriks) i
krvnih ćelija:
eritrociti,
leukociti i
trombociti.
 
1.1.1 Krv - krvna plazma
Krvnu plazmu najvećim delom čini voda (91-92%). Najznačajnije komponente krvne plazme su proteini:
fibrinogen,
imunoglobulini i
albumini.
Fibrinogen stvaraju ćelije jetre i od njega nastaje fibrin za vreme procesa koagulacije. Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih sudova
se taloži zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu se na površini izdvaja serum.
Imunoglobulini učestvuju u odbrambenim reakcijama imunog sistema.
Albumini su transportni proteini krvne plazme (prenose npr. lipide, neke hormone i jone) i održavaju stalan osmotski pritisak krvi.

 1.1.2 Krvne ćelije
 
 1.1.2.1 Eritrociti
 Eritrociti čovekaEritrociti (crvena krvna zrnca) obavljaju prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida. Kod većine sisara zreli eritrociti nemaju
jedro ni organele. Imaju oblik dvostruko ulubljenog diska čime se njihova površina povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti
su veoma gipki – sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku kapilara kao i promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je
veoma značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.
U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobina – proteina za koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan
kiseonik, hemoglobin postaje oksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-dioksid on prelazi u karbaminohemoglobin. Ova dva oblika
hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže ugljen-monoksid, hemoglobin prelazi u
karboksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan od prethodna dva oblika.
Eritrociti žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju razloženi u koštanoj srži ili slezini. Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju
se u koštanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka stvaraju u slezini.
Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopoeza, dok je stvaranje eritrocita -eritropoeza.

 1.1.2.2 Leukociti
Leukociti (bela krvna zrnca) se prema izgledu jedra i citoplazme svrstavaju u dve osnovne grupe:
granulocite , koji imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi i
agranulocite , čije je jedro celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca - granula.
U granulocite spadaju tri tipa ćelija:
neutrofilni,
eozinofilni i
bazofilni leukociti.
Agranulociti su:
limfociti i
monociti.
Leukociti su u osnovi odbrambene ćelije pošto učestvuju u:
odbrani organizama od patogenih organizama (bakterija, gljiva, protozoa, parazitskih crva) i virusa,
u zapaljenskim procesima i alergijskim reakcijama
imaju sposobnost fagocitoze mikroorganizama pa se nazivaju i fagociti.

 1.1.2.3 Trombociti
Trombociti (krvne pločice) su sitna zrnca pločastog oblika koja ne sadrže jedro i žive veoma kratko. Imaju veoma važnu ulogu u
koagulaciji (zgrušavanju krvi prilikom povrede krvnog suda, čime se sprečava oticanje krvi).

 1.1.3 Limfa
Limfa je bezbojna tečnost, po sastavu slična krvnoj plazmi, ali za razliku od nje limfa sadrži samo leukocite. Cirkuliše kroz poseban
sistem kanala – limfotok. Limfa predstavlja posrednika između krvi i tkiva:
preko nje do ćelija dospevaju hranljive materije, a u nju, takođe, prelaze mnogi proizvodi matabolizma koji se uzbacuju iz organizma.
 
1.2 Vlaknasto vezivno tkivo
Vlaknasto vezivno tkivo čine:
ćelije i
amorfna (bez oblika) međućelijska supstanca u kojoj su raspoređena
mnogobrojna vezivna vlakna.
Vezivne ćelije mogu da budu različitog oblika – nepravilnog, zvezdastog, okruglog, ovalnog.
Postoje dve vrste vezivnih vlakana :
kolagena i
elastična.
Kolagena vlakna su čvrsta, debela, savitljiva ali relativno neelastična i jaka, dok su elastična tanja, razgranata i elastična.
 
U odnosu na raspored vezivnih vlakana u tkivu razlikuju se dva tipa vlaknastog vezivnog tkiva :
1. čvrsto sačinjavaju vezivna vlakna zbijena u paralelne snopiće; u zavisnosti od tipa vlakana razlikuju se:
kolageno u koje se ubrajaju tetive (vezuju mišiće za kosti ili mišiće međusobno ) i ligamenti (povezuju kosti) i
elastično čvrsto vezivno tkivo izgrađuje različite elastične organe u telu, kao što su pluća, krvni sudovi i sl.;
2. rastresito je najzastupljenije tkivo u telu kičmenjaka; nalazi se kako u organima tako i između njih, povezujući nerve, mišiće, kosti,
kožu, krvne i limfne sudove; u tom tkivu se nazomilavaju masti (rezerva energije), pigmenti i leukociti.

1.3 Hrskavičavo tkivo
Hrskavičavo tkivo sačinjavaju:
krupne hrskavičave ćelije:
hondriociti i
hondrioblasti i
međućelijska masa u kojoj su
vlakna.
 
 
1.4 Koštano tkivo
Koštano tkivo je izgrađeno od:
koštanih ćelija:
osteoblasti,
osteociti i
osteoklasti i
čvrste koštane mase (međućelijska supstanca).
Osteoblasti odgovaraju hondrioblastima hrskavičavog tkiva, a osteociti su zrele, diferencirane koštane ćelije. Osteoklasti razaraju
koštanu masu i omogućavaju njeno neprekidno obnavljanje. Sva tri tipa ćelija učestvuju u rastu kostiju u njihovom zarastanju posle
preloma.
Koštana masa se sastoji od:
organske materije oseina,
kolagenih vlakana i
mineralnih materija ( najviše soli Ca i P).
 

 1.4.1 Građa kosti
Na površini kosti nalazi se vezivna opna – pokosnica. Ispod nje je kompaktna koštana masa koja prema unutrašnjosti kosti prelazi u
sunđerastu koštanu masu. Kompaktna koštana masa prožeta je velikim brojem uzdužnih i poprečnih, međusobno povezanih kanalića.
Uzdužni kanali nazivaju se Haverzovi kanali, oko njih se nalaze koncentrično raspoređene koštane ćelije, a kroz njih prolaze krvni sudovi
i nervi .

 2 Literatura:
Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
Mariček,Magdalena; Ćurčić,B; Radović,I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.

Enter content here

Enter supporting content here

Bionet skola

tekstovi se ne smeju koristiti bez dozvole autora Snežane Trifunović