Make your own free website on Tripod.com

BioNet Skola / istureno odeljenje

epiteli nastavak
Home
Histologija
zoologija
Biolosko starenje

 

         Višeslojni epiteli

 Višelojan pločast keratizovan epitel kože čoveka - stratum basale naleže na podepitelsku laminu; stratum spinosum obrazuje neoliko slojeva keratinocita; stratum granulosum jedan sloj pločastih keranocita; stratum lucidum sloj keranocita u kome se teško uočavaju ćelijske organele; stratum corneum ekoliko slojeva mrtvih, rožnih ćelijaVišeslojni epiteli su izgrađeni iz većeg broja slojeva ćelija naslaganih jedan na drugi tako da samo najdublji sloj naleže na podepitelsku laminu. Najdublji sloj čine nediferencirane ćelije koje zadržavaju sposobnost deobe tokom čitavog života čime se obnavljaju ćelije viših slojeva koje prolaze kroz niz morfo-fizioloških promena kojima postaju diferencirane.

Ćelije su nepokretne, međusobno su povezane adhezivnim međućelijskim vezama i nisu polarizovane dok je sam epitel polarizovan.


 1 Tipovi višeslojnih epitela

Najčešći tip je višeslojan pločast epitel. Izgrađen je od ćelija različitih oblika tako da se su one koje naležu na podepitelsku laminu cilindrično-jajaste, dok su one koje na njih naležu okruglaste da bi idući ka površini postepeno postale pločaste.

Zavisno od sposobnosti lučenja keratohijalinskih granula razlikuju se:

*višeslojni pločasti nekeratizovani epiteli koji ih ne stvaraju, kakvi su npr. epiteli unutrašnje površine usne duplje i jednjaka;
*višelojni keratizovani epiteli, kakav je pokožica (epidermis) kože koji sintetiše te granule.
 Za više informacija pogledajte Pokožica.

Višeslojni cilindrični epiteli se sastoje od relativno malog broja slojeva ćelija i pokrivaju male površine. Površinski sloj je izgrađen od cilindričnih ćelija. Nalazi se npr. na unutrašnjoj površini uretre i nekim delovima izvodnih kanala žlezda.

 

 

Lažno višeslojan epitel

 Uzdužan presek kroz dušnik kičmenjaka - pseudostratifikovan trepljast epitelLažno višeslojan epitel (pseudostratifikovan epitel) obrazuju ćelije koje se međusobno razlikuju po morfološkim i funkcionalnim osobinama zbog čega na prvi pogled ovo tkivo izgleda lažno višeslojno. U njegovom obrazovanju učestvuje najmanje dve, kao kod epitela jajovoda, a najviše četiri vrste diferenciranih ćelija, kao što je to kod epitela dušnika i tankog creva.


 1 Epitel tankog creva

Obrazuju ga nediferencirane izvorne ćelije i četiri tipa diferenciranih ćelija:

enterociti ili crevne apsorptivne ćelije, su cilindrične epitelske ćelije sa brojnim mikroresicama na vršnoj ovršini čije je jedna od uloga upijanje (apsorpcija) hrannjivih materija iz šupljine tankog creva;
mukozne (peharaste) ćelije kod kojih je gornja polovina kupolasto proširena i snabdevena sekretornim granulama, a donja je sužena (oblik pehara); ovaj oblik nije prirodan već je posledica fiksiranja materijala jer tada dolazi do bubrenja granula što menja inače cilindričan oblik ćelija; uloga im je lučenje glikoproteinskog sekreta koji u dodiru sa vodom stvara mukusni sloj koji štiti i podmazuje površinu epitela creva;
Panetove ćelije (Paneth) imaju ovlik zarubljenih piramida i snabdevene su granulama čiji se sekret izbacuje u lumen creva gde razlaže zidove bakterija čime reguliše crevnu floru; nemaju sposobnost mitoze;
enteroendokrine ćelije su malobrojne i proizvode polipeptide koji regulišu varenje hrane na različite načine:
kao horomoni
kao neurotransmiteri
imaju parakrino dejstvo (deluju na funkcije okolnih ćelija).

 2 Epitel dušnika
Naziva se još i pseudostratifikovan trepljast epitel jer najbrojnije ćelije ovog epitela na vršnoj površini imaju treplje.

Gradi ga četiri vrste diferenciranih ćelija:

1.trepljaste ćelije su cilindrične i na vršnoj površini nose brojne treplje kojima se mukusni sloj zajedno sa udahnutim česticama potiskuje ka ždrelu (pharynx) i time štite disajni organi;
2. mukozne ćelije luče sekret koji čini mukusni sloj koji štiti epitelne ćelije i za njega se lepe čestice prašine;
3. četkaste ćelije sa bojnim mikroresicama na vršnoj površini; imaju čulnu ulogu;
4. endokrine ćelije izlučuju kateholamine i polipeptidne hormone.

 


Jednoslojan kockasti epitel

Jednoslojan kockasti epitel izgrađen je od istovrsnih epitelskih ćelija čija su visina i širina približno jednake. Centralno postavljena jedra imaju najčešće loptast oblik.

Nalazi se u:

*izuvijanim kanalima mnogih žlezda, kakve su npr. pljuvačne žlezde;
*izuvijanom proksimalnom i distalnom delu bubrežnih kanalića
*horoidnom pleksusu
*bubnoj duplji.

 


Jednoslojan niskoprizmatični epitel

 

Jednoslojan niskoprizmatičan epitel izgrađen je od jednog sloja istovrsnih ćelija čija je širina znatno veća od visine i koje su pričvršćene za podepitelsku laminu. Oblik ćelija uslovljava oblik jedara koja su spljošteno-jajastog oblika sa dužom osom paralelnom sa podepitelskom laminom. Epitelske ćelije su nepokretne i polarizovane.

Ovom tkivu pripadaju mu:

*endotel krvnih i limfnih sudova;
*epitel trbušne duplje, perikarda i pleure(mezotel);
*epitel Henlejeve petlje;
*epitel zida plućnih alveola;
*epitel moždanih opni (meningotel).


Jednoslojan cilindričan epitel

 

Jednoslojan cilindričan epitel (jednoslojan visokoprizmatični epitel) grade istorodne ćelije čija je visina bitno veća od širine a jedra jajolika sa dužom osom postavljenom pod pravim uglom u odnosu na podepitelsku laminu.

Ćelije na vršnoj površini mogu imati:

mikroresice koje obrazuju tzv. četkastu ivicu (posmatrane pod svetlosnim mikroskopom imaju taj izgled);
treplje, obrazuju trepljast epitel
Određene epitelne ćelije koje su okrenute ka šupljinama organa koje oblažu su snabdevene trepljama na površini. Pokretima treplji se potiskuje sluz i razne čestice iznad njih. Takve ćelije grade trepljast epitel koji se nalazi u disajnim putevima, kanalu srednjeg uha i polnim odvodima čoveka.

Jednoslojni cilindrični epiteli izgrađeni od istorodnih ćelija su jako retki, dok su oni koje grade ćelije različite po morfološkim i funkcionalnim osobinama mnogo više zastupljeni i na prvi pogled poprimaju izgled višeslojnosti te se nazivaju lažno višeslojni epiteli.


Žlezda


Žlezda predstavlja organ u životinjskom telu koji ima sposobnost oslobađanja različitih supstanci. Žlezda može izlučiti te supstance u krvotok (endokrina žlezda), u neku od telesnih šupljina ili pak u spoljašnju sredinu (egzokrina žlezda).

 1 Nastanak


Žlezdani epiteli nastaju od jednoslojnih epitela koji mogu da vode poreklo od ektoderma ili endoderma. U određenom delu jednoslojnog epitela dolazi do intenzivnih mitotičkih deoba čime se stvara grupa ćelija koja podseća na pupoljak i smeštena je između epitela i podepitelske lamine. Produžavanjem mitotičkih deoba pupoljak sve više uranja u dubinu, u vezivno tkivo ispod epitela. Od ćelija tog pupoljka se postepeno diferencira žlezdani epitel. Ako žlezdani epitel ostane u vezi sa pupoljkom-začetnikom, tkivo koje ostvaruje tu vezu predstavlja izvodni kanal, a sama žlezda je egzokrina. Ukoliko se ta veza prekine, izvodnog kanala nema i u pitanju je endokrina žlezda.


 2 Tipovi žlezda
 Egzokrina žlezda Endokrina žlezdaProizvod (sekret) stvoren u žlezdanim ćelijama se u najvećem broju slučajeva izlučuje procesom egzocitoze.

Prema načinu na koji sekret dospeva do mesta svog delovanja žlezde se dele na:

endokrine žlezde - žlezde koje sekretuju svoje produkte direktno preko membrane u okolni prostor. Preciznija definicija endokrinih žlezda je da se njihovi sekreti izbacuju u međućelijski prostor, a iz njega u krv kojom dospevaju do mesta u organizmu na kome ispoljavaju svoje dejstvo. Uz ove žlezde prisutni su diskontinuirani kapilari.
egzokrine žlezde - žlezde koje svoje produkte oslobađaju u spoljašnju sredinu. Egzokrine žlezde imaju izvodne kanale preko kojih njihovi sekreti dospevaju do mesta gde deluju. Prate ih kontinuirani kapilari.

 3 Egzokrine žlezde


Prema građi moguće je razlikovati sledeće tipove žlezda:

1. cevolike (tubularne), u vidu tubula (slepo završenih cevčica) koje mogu biti:

prave
izuvijane
razgranate;

2. meškolike (acinusne), u vidu acinusa (mešak loptastog oblika) koji su najčešće grupisani u grozdaste oblike koje imaju zajednički sistem izvodnih kanala.

3. mešovite, koje poseduju kako cevaste tako i meškolike delove (npr. podjezična žlezda).

Na osnovu hemizma i izgleda proizvoda lučenja razlikuju dva tipa žlezdanih ćelija:

1. serozne čiji je sekret, posmatran pod svetlosnim mikroskopom, kompaktan tako da obrazuje granule (lat. granulum = zrno); takve su npr. podvilične i podjezične pljuvačne žlezde;

2. mukozne čiji sekret nije kompaktan.


Egzokrine žlezde obuhvataju tri grupe:

Apokrine žlezde - tokom sekrecije, deo tela ćelije odlazi zajedno sa produktom.
 Za više informacija pogledajte apokrine žlezde.

Merokrine žlezde - ćelije oslobađaju svoj produkt u okolinu putem egzocitoze.
 Za više informacija pogledajte merokrine žlezde.

Holokrine žlezde - celokupna ćelija dezintegriše da bi oslobodila svoj produkt.
 Za više informacija pogledajte holokrine žlezde.

Tip sekretornog produkta koji luče egzokrine žlezde može biti:

Lojni - vodenkasti produkt bogat proteinima
Serozni - viskozni produkt, bogat glikoproteinima
Mukozni - lipidni produkt

 4 Endokrine žlezde

Cekretorne ćelije parenhima endokrinih žlezda proizvode hormone koje ubacuju u krvotok i tako stižu do ciljnih mesta u organizmu gde ostvaruju svoje dejstvo.Hormoni na ciljne ćelije deluju tako što podstiču ili koče metaboličke procese u njima. Osim toga, hormoni nekih endokrinih žlezda mogu delovati aktivirajuće ili inhibirajuće na druge endokrine žlezde.

Hormoni se sintetišu i u ćelijama koje grade organe koji nemaju samo endokrinu funkciju, kao što je to slučaj sa:

Langerhansovim ostrvcima u gušterači;
Lejdigove ćelije testisa
granulosa i luteinske ćelije jajnika
ćelije sinciciotrofoblasta i citotrofoblasta u placenti (posteljica)
pojedinačnim endokrinim ćelijama razbacanim po crevnom i respiratornom epitelu.
 Za više informacija pogledajte Endokrine žlezde. 

                 Snežana Trifunović, dipl. biolog
 


 

komentar na forumu

biologija za srednjoskolce

BioNet Skola

Skola botanike

škola biologije

Bionet skola

tekstovi se ne smeju koristiti bez dozvole autora Snežane Trifunović